Dusty Road

Sve vise prihvatam kao cinjenicu, recenicu koju je Van Gogh jednom rekao: “ Ne mozemo promeniti ovaj svet, u pitanju je losa skica. “ Dobre stvari polako nestaju, gube se.. Sistemi vrednosti iscezavaju, a oko nas defiluju ljudi pod maskama. Za svaku priliku drugu masku. A ispod svega toga kriju svoja prava lica, lica licemera, lazova, jadnika. Kako moj ortak kaze, oni su ljudi u zabludi, jer njihova lica ce kad tad biti otkrivena. I tako to vreme dodje, a iza tebe ostaju ljudi cije su maske skinute. Gomila razocarenja, jer su oni nekada nesto znacili a mozda jos uvek znace. I onda se zapitas, ali mozes koliko hoces da se pitas, cudis, razmisljas, proracunavas, mozgas, trazis, kopas.. Sve je dzabe jer odgovora nema. Jednostavno je tako. I sta ti tu mozes?! Da se i dalje pitas ili da nastavis dalje, zaboravis, uspomene sa kaputa streses… Ali sta ima teze od toga.. Jos kad jedan deo tebe to ne zeli. Onda stanes i opet razmisljas i zavaravas sebe.. I onda jednog trenutka shvatis da si umoran i da treba da te boli uvo za sve(iako je to jednim delom nemoguce) i odlucis da iskazes ono sto mislis I to i uradis. I to je kraj!
A onda se tu jave prijatelji koji zele da ti pomognu u resavanju nekih pitanja, ali oni to ne kapiraju tako da su beskorisni sto se resavanja tice. Mada su oni uvek tu, spremni da “lome kosti”, beskrajno dragi i dobri..Ali naravno i oni te nekad zacude svojim postupcima i izjavama..iznenade svojom ironijom i onda se boris da predjes preko toga i verovatno ces preci nadajuci se da te nece izjebati kao neki koji vec jesu. A ti koji jesu, sta za njih da kazes? Krivo ti je sto se sve desilo kako se desilo. Ali ti nisi nikog naterao da bude ovca koju svi muzu, a ti joj otvaras oci, a ona misli da je ti muzes(?!). I onda te olajava i udari gde te najvise boli i ne kaje se zbog toga. Te osobe nikad nece imati istu poziciju u tvom zivotu, iako ti nekada ponovo budu blizu jer preko nekih izjava ne mozes preci. Samo se nadas da ce neko drugi uspeti da joj objasni neke stvari kad ti vec nisi uspeo, i da vise nece biti predmet iskoriscavanja i ogovaranja(!).
Ali u ovoj sjebanoj skici ima i par dobrih linija koje te odrzavaju i to je jedina dobra stvar na ovom svetu koji nije lep(!?!). Ljubav staje i kao da je i nije bilo.
Napokon si odlucio da nastavis dalje, koliko god da je tesko, trudis se da zaboravis i boli te uvo za sve. Ali tamo negde u sebi znas da jos uvek volis, i mozda se cak i nadas.. Rekao si sta imas i ides dalje trazeci svetlo, spreman da budes nasmejan pred svima!

 By J..